Planine
Kopaonik - neukrotiva planina obasjana suncem
Zašto je Kopaonik idealna planina za vaš odmor? Tajne koje je ušuškao između svojih planinskih obronaka, misterija koja krasi mnoga zaštićena područja, divlja, netaknuta priroda koja se uspešno krije od ruke čoveka zadržavajući svoj tradicionalni izgled i duh koji ga krasi.
Kako se razvio turizam na Kopaoniku?
Turizam na Kopaoniku počinje da se razvija u okviru privredne delatnosti , kada je u saobraćaj zvanično puštena železnička pruga Kraljevo-Raška 1931. godine. Kopaonik u tom periodu kreću da posećuju planinari, skijaši.
Izvorni naziv Kopanika bio je termin „Kopalnik“ . Tokom antičkog perioda poznata je kao planina „Montanja del arđento“. Za vreme turske okupacije nazivali su je „Gimiš Dag“ što je značilo Srebrno brdo.
Nakon četiri godine počinje da se gradi planinarski dom, i broj turista se značajno povećao. Izrgadnjom asfaltnog puta koji se prostirao od Jošaničke banje preko Kopaonika do Kruševca bio je odlučujuća stavka za razvitak turističke delatnosti na ovom području.
Prva radna organizacija zvala se „Kopaonik-Geneks“ i počela je sa radom 1980. godine, čiji je cilj bio izgradnja turističkog centra Suvo Rudište, što se i dogodilo 1986. godine. Nakon toga razvija se seoski turizam, ekoturizam, kao i razvitak drugih turističkih lokaliteta.
Nacionalni park Kopaonik
Kopaonik predstavlja najveći planinski masiv u Srbiji koji se proteže od severozapada do jugoistoka naše zemlje. Okružen je rekama Sitnica i Ibar sa zapada, Kozničke reke i Jošanice na severu, Laba na jugoistoku, dok je istočna strana Kopaonika omeđena rekama Toplice i Rasine.
Na Pančićevom vrhu smešten je mauzolej Josifa Pančića, najpoznatijeg srpskog prirodnjaka po kome je najviši vrh Kopaonika dobio ime. Međutim, mauzolej je oštećen za vreme NATO bombardovanja. Danas, njegovu okolinu čini vojna baza.
Na Kopaoniku postoje brojne prirodne celine u okviru kojih se nalaze prirodni spomenici, endemske i reliktne vrste, kulturno istorijska nasleđa. Što je bio osnovni razlog da se Kopaonik proglasi za Nacionalni park, 1981. godine. Najviši vrh Kopaonika je Pančićev vrh 2017 m, zatim Suvo Rudište 1976 m, Veliki Karaman 1936 m, Velika Gobelja 1934 m, Nebeske stolice 1913 m.
Carstvo biljnog i životinjskog sveta
Kopaonik prekrivaju gusti šumski predeli. Na višim delovima ovog planinskog masiva protežu se četinarske šume kao što su jela i smrča, dok planinske ivice Kopaonika ukrašavaju hrastova i bukova šuma. Šumske predele čine brojne reliktne i endemske vrste kao što su: bedrenica, jeremičak, pančićev vijuk, kopaonička čuvarkuća, kopaonička ljubičica, pančićeva potočarka.
Na višim, hladnijim predelima Kopanika zabeleženo je prisustvo sibirskog skakavca.
Životinjski svet na Kopaoniku je izuzetno raznovrstan. Davnih dana, staništa na Kopaoniku imali su medved, divokoza, kuna, vidra. Međutim, danas u divljini Kopaonika bezbedno žive: vuk, zec, lasica, srna, tvor.
Na ovom području pod zaštitom se nalaze brojne životinjske i ptičije vrste kao što su: sivi soko, planinska ševa, šumska sova, suri orao, divlja mačka, sivi puh, živorodni gušter. Na Kopaoniku postoji oko 148 vrsta ptica i smatra se da se njihov broj povećao u odnosu na prethodne godine. Kopaonik je uvršten u područja od međunarodnog značaja za ptičije vrste (IBA).
Najosunčaniji planinski masiv u Srbiji
Klima koja je zastupljena na Kopaoniku predstavlja prelaz primorske ka kontinentalnoj. Kopaonik nazivaju još i Sunčana planina zbog velikog broja sunčanih dana tokom godine. Razlog tome je otvorenost terena koji sprečava da se oblaci zadržavaju, a hladan vazduh struji do raznih uvala pa samim tim temperature nisu toliko niske bez obzira na godišnje doba. Sneg uobičajeno kreće da pada od kraja novembra i na najvišim predelima zadržava se sve do maja.
Kako je reka Samokovka dobila ime?
Kopaonik ima razvijenu mrežu površinskih tokova koji potiču sa izvora planine i neke od njih karakteriše lekovita, hladna voda sa povišenom mineralizacijom. Najpoznatjiji izvori su: Pajino preslo, Javor česma, Kaznovske bačije, Marine vode, Krčmar voda i Sedam suza.
Samokovka reka predstavlja glavni rečni tok, koji se formira od pomenutih potoka i uliva se u Jošanicu, koja čini Ibarski sliv. Dobija značaj još u doba Rimljana kada se na ovom mestu kopala ruda. Prema narodnom predanju, veruje se da je na ovom mestu postojala mašina koja je izdvajala gvožđe i zlato iz rude pomoću vodene snage. Pošto je mašina stalno kovala, otuda naziv Samokovka reka, koja danas predstavlja prirodni rezervat ovog područja, u kom se mogu videti: carić, suri orao, gorska lasta.
Ploveća ostrva misterioznog jezera
Najveće jezero na Kopaoniku je Semeteško jezero u selu Semeteš. Pripada urvinskim jezerima, kružnog je oblika, i dužine 80 m. Dubina jezera zvanično nije poznata, jer ga čini veliki broj podvodnih izvora. Na sredini jezera formira se oblik levka na kom se stvaraju velike struje, pa ronioci koji su istraživali njegove misteriozne dubine nisu mogli da idu dublje od 10 m.
Osobenost jezera čine ploveća ostrva koja su se formirala na njegovim površinama, koja pri duvanju jakog vetra plove po zelenoj, jezerskoj površini. Riblje vrste koje su zastupljene u jezeru su poribljeni šaran, dok su daždevnjaci i tritoni su njegovi stalni stanovnici.
Misterija ovog jezerskog područja potiče zbog njegovih neistraženih dubina, i samim tim predstavlja pravi izvor mnogih legendi. Meštani ovog područja često pričaju da se na Smeteškom jezeru okupljaju vile, dok noći iz njegovih dubina čuje se zvuk čudovišta.
Po drugoj legendi na dan Svetog Ćirila, sveštenik tog kraja, planirao je da izvrši vršidbu bez obzira što su ga meštani upozoravali. Međutim, zemlja je progutala i njega i konje i i voda je na tom mestu počela da izvire. Na svetog Iliju svake godine održava se sabor na kom se tradicionalno svira hramonika i frula, igra se semeteško kolo i bira se najlepša devojka Semeteške varoši. Gornje (Dugačko) i Donje (Malo) jezero čine još dva urvinska jezera na ovom području.
Srebrna planina - stari naziv za Kopaonik
Kopaonik je poznat po brojnim rudnim bogatstvima još pre dolaska Rimljana. Kopaonička rudna oblast koja ubraja veliki broj rudnika nastaje usled vulkanske aktivnosti kada su mineralni rastvori uzrokovali usled snažnog pritiska i visokih temperatura promene na stenama. U početku orijentacija je bila na eksploataciji cinka i olova.
U XIII veku dolaskom Sasa dolazi do procvata rudarstva u kojem je srebro bilo najzastupljenija ruda i od tada Kopaonik nazivaju Srebrna planina. Kopaonik se nalazi na prvom mestu u Evropi po nalazištu olova i cnika koji broji čak sto lokaliteta na ovom planinskom masivu. Pored pomenutih ruda, nalaze se i minerali: fulorit i azbest.
Lekovite vode Kopaonika
Najveći vodopad na Kopaoniku je Jelovarnik, visine 71 m i predstavlja drugi vodopad po veličini u Srbiji. Nalazi se u naselju Jelovarnik, koji predstavlja prirodni rezervat sa okolinom koja ga čini. Obavijen je bukvom, planinskim javorom, i smrčom. Grupa geologa otkrila je ovo neobično mesto 1998. godine.
Barska reka predstavlja jedan od najlepših izletišta na Kopaoniku, u kom se nalazi vodopad čiji slapovi iznose i do 300 m. Pored Barske reke poznata izletišta su Kozja glava, Đorov most, Kadijevac.
Na podnožju Kopaonika nalazi se Jošanička banja koja predstavlja balneološku banjsku vrstu koju karakteriše najtoplija voda u Evropi. Simbol Jošaničke banje je banjski borjak. Voda Jošaničke banje izuzetno je lekovita za: psorijazu, ekcem, degenerativna reumatska oboljenja.
Lukovska banja poznata je još od starih Rimljana koji su prepoznali njena lekovita dejstva. Najveći simbol Lukovske banje je Štavska treska koja predstavlja najlepši vidikovac u Toplici.
Arheološki lokalitet pronađen na Kopaoniku
Nebeske stolice ili Crkvina predstavlja arheološki lokalitet koji se nalazi ispod Pančićevog vha. Pronađeni su arheološki fragmenti iz perioda poznoantičkog i ranohrišćanskog doba. Pronađeno je 96 novčića iz doba Konstantina, Dioklecijana, Valentijana.
Prema narodnim verovanjima, na ovom mestu se nekada davno nalazila crkva Svetog Prokopija, koji se smatrao zaštitnikom rudara. Jedne misteriozne noći crkva je u toku noći odletela, dok su crkvene talpe padale po celoj Toplici. Na mestu na kom su talpe pale, nastale su nove crkve. Svake godine na Svetog Prokopija ovo mesto okuplja mnogo ljudi.
Bajkovita oaza srce Kopaonika
Narodno sveto zdanje Metođe smešteno je u pećinu omanje veličine, iz koje izvire voda koja ima lekovita dejstva. Svake godine trećeg jula, meštani ovih krajeva dolaze na ovo sveto mesto da se pomole i umiju lekovitom vodom. Prema narodnim pričama, Turci su 3. jula na svetog Metodija, primorali rudare da siđu u rudnik. Međutim, nastalo je nevreme i gromovi su ga zapalili. Metođe predstavlja zaštićen rezervat na kojem raste najbujnija šuma i mesto na kom ljudi često traže svoj mir.
Suvo Rudište predsatavlja zajednicu srmče, kleke i borovnice, metličaste vlasulje i ptica. Nalazi se i Krčmar voda koji predstavlja najhladniji mineralni izvor, čija temperatura vode iznosi 4 stepena. Karakteriše ga povećana radioaktivnost.
Rezervat Mrkonja predstavlja pravu bajkovitu oazu jer ga krasi najstarija reliktna šuma smrče, bukve i jele koja se prostire u srednjeplaninskom delu Kopaonika. Pored nabrojanih rezervata, na Kopaoniku pod zaštitom prostire se jos nekoliko lokaliteta: Bele Stene, Gobelja, Jankove bare, Jelak, Duboka, Kozje stene i Vučak.
Graditeljsko čudo XX veka
Dragoljub Draža Mijatović napravio je veliki poduhvat za svoje selo Žutice 30ih godina prošlog veka, koje se prepričava i danas. Selo Žutice bilo je karakteristično po travi žute boje. Žitelji tog sela davnih godina nisu imali mogućnost navodnjavanja svojih imanja,koje bi svako leto uništila suša.
Međutim, ogorčeni meštanin ove varoši za koju se pričalo da je na kraj sveta došao je na ideju da sa vrha Kopaonika preko Kozje stene koja predstavlja veliki i oštar masiv, visine 300 m, izgradi kanal kroz koji bi proticala Samokovka reka.
Nakon što su mnogi inženjeri odbili njegovu zamisao smatrajući je suludom i veoma skupom, hrabri čovek nije odustao, već je organizovao radnu akciju i žitelji okoline započeli su veliki rudarski posao koji je trajao dve godine.
Sa vrha Kopaonika kroz gudure i stene iskopavali su kanal koji je za njihovo selo bio svetla tačka budućnosti. Svojom upornošću i možda nespecifičnom idejom nekoliko sela dobilo je priliku da život krene ispočetka. Njegove reči ostale su zabeležene u njegovoj knjizi „Navodnjavanje sa Kopaonika“.Graditeljsko čudo ili kako ga je narod prozvao „Mijatovića jaz“ proučavan je na fakultetima bivše Jugoslavije, dok je čovek sa velikom idejom, Draža bio pozvan da gostuje na mnogim predavanjima.
Koje atrakcije možete probati na Kopaoniku?
Kopaonik vam nudi bogat sadržaj aktivnosti u kojima se možete oprobati. Predstavlja odmor za sve ljubitelje adrenalinskih sadržaja i nezaoblizanog skijanja. Pa krenimo redom. Avanatura park i Dečiji grad su atrakcije koje su idealne za vaše mališane. Pružiće im mnogo zabave i druženja sa njihovim vršanjacima, a kroz zabavu i igru podstiču fizičku aktivnost. Za vaše najmlađe organizuju se letnji i zimski kampovi. Za starije i odvažnije, na Orlovoj steni postoji mogućnost alpinizma.
Izuzetna planinska atrakcija Bob na šinama predstavlja pravi planinski „roller coaster“ koji vas vodi kroz šumske predele Kopaonika. Sanke su instalirane na šinama, koje su prilagođene odraslima, ali i deci uz prisustvo roditelja. Brzina je ograničena 40km/h i ovaj vid je veoma popularan na poznatim skijalištima Austrije, Italije, Švajcarske.
Downhill Skateboarding predstavlja ekstremnu avanturu kroz Kopaoinčke strme predele za sve adrenalinske zavisnike. Mountain Cart trotočkaš prilagođen je specijalnoj stazi dužine 1,5 km. Jahanje je neizostavan doživljaj sa Kopaonika, dok za avanturu paraglajdinga smeju da se upuste samo iskusni u esktremnim sportovima. Tjubing omogućava sankanje tokom letnjih meseci, i predstavlja pravi užitak za sve uzraste. Planinski biciklizam je tradicionalna zabava koja predstavlja mešavinu adrenalina i opuštanja.
Za sve ljubitelje raftinga, Ibar je idealna lokacija za to. Zip Line vam omogućava da sa jednog mesta predjete na drugo uz panoramsko razgledanje okoline. Austrijski vojnici nekada davno su koristili ovaj način za prevoz municije i hrane, dok se u Kini i danas, u određenim udaljenim mestima na ovaj način vrši prevoz ljudi. Za sve ljubitelje pešačkih tura i istraživanja okoline postoji nekoliko uređenih staza : Hajdučica, Metođe, Duboka, Jankova bara, Oštri krš, Semeteško jezero.
Kopaonik vam nudi pravi odmor za zabavu i druženje sa prijateljima. Neke od zabavnih aktivnosti su: noćni orijentiring, paintball, lov na trofeje, mountain resuce team, survival camp, tragači za izgubljenim blagom. Imate mogućnost organizovanja safari ture i uživanje u divljoj prirodi Kopaonika.
Šta je simbol Kopaonika?
Kopaonik predstavlja jedan od najvećih ski centara u Evropi. Prva žičara na Kopaoniku podignuta je 1964. godine. Razvijajući svoje kapacitete dobio je status međunarodnog skijaškog centra. Kopaonik vam nudi nekoliko ski škola, u kojima su mnogi započeli svoje prve skijaške korake. Skijaške staze prostiru se u rasponu od 62 km, koje su ukrašene sa 24 žičare. Ski staze ubrajaju 15 lakih, 10 srednjih i 7 ekstremnih staza za iskusne skijaše. Sve staze su približno blizu, a postoje i uređene staze za nordijsko skijanje.
Turistički brend Kopaonika je manifestacija „Ski opening“ kojom se svečano otvara sezona skijanja i traje 4 dana. Beleži veliku posećenost. Organizuju se žurke, brojne promocije i druženje.
Zbog veštačkog osenžavanja ljubitelji zimskih čarolija mogu da uživaju, čak pet meseci na ovim snežnim dolinama. Posebnost ovog skijališta su web kamere koje su montirane na većini žičara koje vam omogućavaju da putem video linka saznate trenutno stanje na određenoj stazi.
Za sve ljubitelje malo drugačijeg skijanja nalaze se i off piste-freeride, na kojima možete skijati na neutabanom snegu van redovnih skijaških staza. Off piste na Kopaoniku su: Bele Stene, Kriva Dolina, Zaplanine, Struga, Gobelja.
Snowboard park prostire se dužinom od 450 m i najveći je park ove vrste u našoj zemlji. Prilagođen je i početnim ali i naprednim borderima i skijašima i obezbeđen je signalizacijom i bezbednost je na visokom nivou. Svi ljubitelji skijanja sada ne moraju da čekaju prvi sneg već svoju omiljenu sportsku aktivnost mogu izvoditi i u letnjim mesecima, jer na Kopaoniku je izgrađena prva letnja veštačka staza skijanja.
Ski opremu možete iznajmiti na nekoliko lokacija na Kopaoniku. Gorska služba spasavanja predstavlja organizaciju u okviru Planinarskog saveza Srbije. Osnovala ju je grupa iskusnih alpinista po uzoru na alpske zemlje, ali su ciljevi modifikovani potrebama naših skijališta. Čini je oko 150 aktivnih spasilaca speleologa, alpinista, ronioca, skijaša,planinara. Na usluzi su vam 24 sata.
Šta nudi letnja sezona na Kopaoniku?
Kopaonik zimi predstavlja savršen odmor za sve uzraste ali Kopaonik leti ne zaostaje sa bogatim sadržajem svojih aktivnosti. Uživanje u njegovoj divljini koja leti dobija potpuno novu svežinu. Zelena boja koja vas okružuje ima pozitivan učinak na relaksaciju i opuštanje od stresa. Šetnje kroz prostrane šumske predele, brojne aktrakcije koje su vam pomenute u tekstu, predstavljaju ovu neuktrotivu planinu u letnjim mesecima pravom bajkovitom oazom.
Smeštaj i okolina Kopaonika
Brojne hotele, apartmane, odmarališta, spa centre, restorane imate u širokoj lepezi sadržaja koju vam nudi čaroban Kopaonik. Kafići koji se u večernjim satima pretvaraju u žurke za mlade čine ovu prirodu pitomijom. Kopaonik nije planina na kojoj ćete videti načičkane zgrade i uslužne objekte, već mesto na kojem priroda živi.
Okolina Kopaonika bogata je brojnim značajnim svetilištima ovog kraja koje možete posetiti: manastir Sopoćani, Studenica, Djurdjevi Stupovi, Žiča. Takođe,možete posetiti srednjovekovnu tvrđavu Maglič i ljubavnu oazu poznatu kao „Dolina Jorgovana“.
Čarima ove planine retko ko može da odoli. Bajkovitost njegovih divljih predela uvode vas u misterioznu oazu u kojoj ćete veoma uživati. Kažu da stopala koja stanu na njegovu prostranu površinu, opet mu se vraćaju.
Kopaonik mapa
